Zamisli, nadjemo se i sve bude savršeno tog dana. Toplo jesenje sunce sija, prevoz ti dodje odmah po dolasku na stanicu, u busu nema kontrole,ne treba ti mesto da sedneš,ustupaš mesto starijima i smeškaš se ..srećan si iako stojiš u busu :)
Na dogovorenom mestu dolazimo u isto vreme,srećemo se. Ljubiš me i držiš mi lice svojim rukama. Smejemo se kroz poljupce.
Držimo se za ruke,dok prolazimo kroz puste beogradske ulice, ne smeta nam buka, ne bole nas noge, ne zuljaju starke, sve je ok
Onda odlazimo nekud na neko skriveno mesto, ja puštam Sade, ti sipaš roze, nazdravljamo i gledamo se pravo u oči... oči nam se smeju.
Ostalo je istorija...
Ako je nekome slučajno palo na pamet da menja stan u sred leta kao meni jadnoj, bolje neka uzme čašu vode i šećer u ruke i ... neka sedne!
Tog leta Gospodnjeg, stvari nisu lepo mirisale na Dorćolu. Pogotovo u stanu - podrumu. Godina dana sam tu izdrzala, boreći se sa pečurkama i bubašvabama, nenormalnim freakovima koji eto BAŠ ispred MOG prozora parkiraju auto ili bezdušno odvrnu neku tešku boleštinu od house muzike na parkingu i eto tako...sede u autu! Pa ljudi moji, idite i radite nešto! Hvatajte zjale, npr!!!
Ne, nisam besna... "Bolje je živeti sam u pustinji nego s besnom ženom u kući" (Solomon) ali...s obzirom da ja ni kuću nemam... Razlog zbog kog vam pišem je to što gorim od želje da vam prenesem jednu situaciju...
Poučena iskustvom sa oglasima i agencijama, ja lepo okačim svoj oglas na netu kako jelte trazim garsonjeru, navedem OBA broja (mašala!), email adresu (ma kad je bal...) i jedno veče eto meni poziva. Izvesni gosp.M :) Nekim tihim glasićem kojim je pričao, pomislila sam da možda, poor child, nije jeo 2 dana!!! Ili da se krije od nekoga u ćošku... Napričao onmeni kako je stan u centru Silikonske Doline, kako je lepo uredjen, ogroman...i kako je on tu POSLUGA tj.sluga ....ili sta god ;) I da li bih JA ŽELELA DA IMAM POSLUGU U STANU?????
hahahhahahahaa :) kakvo pitanje!! U životu ne bih pomislila na tako nešto, nisam buržuj ljudi, ja drugima služim, kuvam kafe, čistim, perem, peglam, p... :) Ja se onako, našla u čudu, ali krenem ja da ogovaram na njegova bolesna pitanja!! (što je zapravo najcrnje u celoj priči)
I tako razgovor teeeče, on ima milion pitanja, Bože me sačuvaj, ko da ima ispred sebe anketu pa samo zaokružuje moje odgovore! Šta me je pitao?? Hmm...
01.Šta bi bilo njegovo zaduženje u kući?
02.Da li želim da mi pere veš ( u jednu korpu ide šaren veš u drugu beli veš)
03.Da li želim doručak u krevetu i na koji način da me budi?
04.Da li želim da mi spremi toplu kupku, kad umorna dodjem s posla? (ooo that is so sweet!)
05.Kako izgledam? Visina, težina, boja kose, stil oblačenja ("vi ste u principu tip MALE PRINCEZE!?") A ja budala odgovaram sa "da,da!!!"
06. Da li bi moj dečko imao nešto protiv ako bi on živeo u istom stanu gde i ja?
ZATIM SLEDI NAJŽEŠĆE PITANJE:
07.Da li želite, kada se vratite s posla da Vam izmasiram stopala i da Vas POLJUBIM U NOGU????????
.................................(GDE SU KAMERE? AJDE GDE SU KAMERE? KO ME TO ZAJEBAVA?) ....
08. Zašto ste se nasmejali, zar je to pitanje Vama smešno?
09. Ukoliko nešto ne ODRADIM kako treba, da li biste me KAŽNJAVALI I NA KOJI NAČIN???
(ma bičuj, bičuj me, bičuj Stojane)
10.Kako biste želeli da Vas oslovljavam (3 ponudjena odgovora): A.Gospodjice
B. Gazdarice
C. GOSPODARICE
ahahhahahahha
A ja debil nad debilima, ne provaljujem manijaka, nego u svom pravničkom duhu odgovaram kako ja eto nisam pristalica drakonskih kazni, kako je to ostatak iz varvarskog vremena,kako bi "Gospodjice" najviše odgovaralo, to Gazdarice mi malo deluje feudalno....ma halo!!! Majo dete ,otrezni se!!!!
Ne pitajte kako sam ga se otresla...kakav freak...fem-dom....
Da li je to uopšte bolest ili običan fetiš? Ili je i fetiš neka vrsta bolesti? Eto meni je npr.fetiš da shopingujem :)) i kad vidim dooooobru štiklu - ja se razpilavim sva :)))A on se razpilavi kad ga neka domino dama šljapne po guzi ili mu...ma ne daj bože...precvika ponos :P
I tako sam se pola sata smejala sebi debilu i pitala se Quo vadis, svete?
mponcic
Otkud ideja da pišem?
Hmm... javila se nedavno, kada me je jedna meni draga osoba posavetovala : "a što ti ne bi lepo počela da pišeš blog? (kad mi se već svakodnevno dešavaju razne čudne stvari).
Želja za pisanjem neke vrste dnevnika "javila" mi se još davne 1993.god u trećem osnovne.Oh, good Lord, pomislićete da sam jako matora ;)
Moji dnevnici su prošli razne faze... Bilo je tu svega i svačega, od prvih simpatija, prvih tuča i čupanja za kosu zbog istih :) prvih ocena, druženja, naivnih poljubaca (fuj,bljak)... Ali je sam dogadjaj pisanja za mene bio kao neka vrsta ispovedaonice (sreća pa nije bilo popa unutra ali ...zamišlja sam ga). S obzirom da su moje drugarice znale za moju potrebu pisanja, bile su jako zainteresovane da čuju mali deo iz bilo koje ispovesti. Naravno da sam ja moje prve dnevnike čuvala POD KLJUČEM ali sam ipak htela sa njima da podelim osećanja. Tako je Aleksandra vrištala od smeha jednom prilikom, kada sam čitala priču o nekakvom letnjem pljusku koji nas je sve u kući iznenadio a najsmešnijesu joj je bile čuvene rečenice "kiša lije kao iz kabla" i "pokisli su do gole kože a nisu bili napolju ČAK NI 3 MINUTA!" (zamislite koliko ste na jakom pljusku mokri i za manje)
Onda, razne neke mamine izjave, tipa "On se drogira NAGLO", "Ja jedem lekove i pijem živce", "Gde se pošla tako u tu janku taknu?" (prim.prev. tanku jaknu) i tako u nedogled....
Uglavnom, dnevnika imam dosta. Čuvam ih u posebnoj kutiji, na posebnom mestu i uvek ih prelistavam kad me uhvati nostalgija za detinjstvom i pubertetom...ovo sa pubertetom ne toliko jer se odmah setim groznih bubuljica :P
Ti stari dnevnici imaju neki svoj šmek i miris. Miris vremena. Kriju u sebi tajne jedne male Maje...koja je eto porasla, odrasla i batalila dnevnike jedno vreme. Pa mislim, ne mogu da vučem tu ogromnu svesku stalno sa sobom, s obzirom da sebe poistovećujem sa gospodinom Radomirom Putnikom ;) Stalno sam na nekom putu, izgubljena u vremenu i prostoru, na destinaciji Žgb-Bgd... Tako da sam dobila naziv "Radomir Putnik". Mene su znate, prekrstili. I ne znaju gde će kraj da mi bude.... "Dokle bre, dokle više?" :)
Elem, da privedem kraju ovo moje prvo putešestvije na blogu. Pišem i pisaću sve zanimljive i nezanimljive stvari koje su mi se desile ili tek treba da se dese jednom malom ljudskom biću...
Do tada,
mponcic
