Otkud ideja da pišem?
Hmm... javila se nedavno, kada me je jedna meni draga osoba posavetovala : "a što ti ne bi lepo počela da pišeš blog? (kad mi se već svakodnevno dešavaju razne čudne stvari).
Želja za pisanjem neke vrste dnevnika "javila" mi se još davne 1993.god u trećem osnovne.Oh, good Lord, pomislićete da sam jako matora ;)
Moji dnevnici su prošli razne faze... Bilo je tu svega i svačega, od prvih simpatija, prvih tuča i čupanja za kosu zbog istih :) prvih ocena, druženja, naivnih poljubaca (fuj,bljak)... Ali je sam dogadjaj pisanja za mene bio kao neka vrsta ispovedaonice (sreća pa nije bilo popa unutra ali ...zamišlja sam ga). S obzirom da su moje drugarice znale za moju potrebu pisanja, bile su jako zainteresovane da čuju mali deo iz bilo koje ispovesti. Naravno da sam ja moje prve dnevnike čuvala POD KLJUČEM ali sam ipak htela sa njima da podelim osećanja. Tako je Aleksandra vrištala od smeha jednom prilikom, kada sam čitala priču o nekakvom letnjem pljusku koji nas je sve u kući iznenadio a najsmešnijesu joj je bile čuvene rečenice "kiša lije kao iz kabla" i "pokisli su do gole kože a nisu bili napolju ČAK NI 3 MINUTA!" (zamislite koliko ste na jakom pljusku mokri i za manje)
Onda, razne neke mamine izjave, tipa "On se drogira NAGLO", "Ja jedem lekove i pijem živce", "Gde se pošla tako u tu janku taknu?" (prim.prev. tanku jaknu) i tako u nedogled....
Uglavnom, dnevnika imam dosta. Čuvam ih u posebnoj kutiji, na posebnom mestu i uvek ih prelistavam kad me uhvati nostalgija za detinjstvom i pubertetom...ovo sa pubertetom ne toliko jer se odmah setim groznih bubuljica :P
Ti stari dnevnici imaju neki svoj šmek i miris. Miris vremena. Kriju u sebi tajne jedne male Maje...koja je eto porasla, odrasla i batalila dnevnike jedno vreme. Pa mislim, ne mogu da vučem tu ogromnu svesku stalno sa sobom, s obzirom da sebe poistovećujem sa gospodinom Radomirom Putnikom ;) Stalno sam na nekom putu, izgubljena u vremenu i prostoru, na destinaciji Žgb-Bgd... Tako da sam dobila naziv "Radomir Putnik". Mene su znate, prekrstili. I ne znaju gde će kraj da mi bude.... "Dokle bre, dokle više?" :)
Elem, da privedem kraju ovo moje prvo putešestvije na blogu. Pišem i pisaću sve zanimljive i nezanimljive stvari koje su mi se desile ili tek treba da se dese jednom malom ljudskom biću...
Do tada,
mponcic
